Čarobnjakova bajka

1.

Ja sam Čarobnjak.

Rodio sam se u plemenu koje postoji još od nastanka Vremena. Roditelje ne pamtim, oni nisu bili Čarobnjaci. Ali moj pradeda jeste i on me je doneo u Beli grad. Odgajila me je jedna porodica koja je znala tajnu mog porekla. U plemenu mojih predaka svaka treća generacija rađa Čarobnjake. Moj pradeda se oženio Lepoticom sa istoka i dobili su mog dedu. Moji roditelji su obični ljudi ali sam ja rođen kao Čarobnjak.

Imam iste moći kao moj pradeda, mogu da upravljam insektima i uz mali napor čak i većim životinjama. Mogu da kontrolišem vodu, vatru i vazduh. Mogu da pomeram oblake. Čuvar sam Tajnih spisa Čarobnjaka. Govorim sve jezike. Svi Čarobnjaci potiču iz mog plemena. Trenutno nas ima devet odraslih i sedam dečaka do petnaest godina. Nismo u krvnom srodstvu ali imamo isti pogled i sličan osmeh.

Postoji za svakog od nas po jedna žena za koju smo vezani od njenog rođenja. Sastajemo se u snovima i tek kad ona napuni devetnaest godina smemo da je upoznamo na javi.

Zovemo je Najdraža.

2.

Svoju Najdražu sam prvi put video kao malu bebu. Ja sam tada imao tek nekoliko godina više.

Počeo sam da joj se pojavljujem u snovima i samo sam posmatrao kako sanja i šta joj se dešava. Polako sam upoznavao sve njene želje, spoznao sva njena osećanja.

Nakon devetnaest godina njenih snevanja, upoznao sam je u potpunosti i tek onda sam smeo da joj priđem na javi. 

3.

Te godine je došla u Beli grad da studira. 

U svakom trenutku sam znao gde se nalazi i odmah sam je prepoznao kada sam seo pored nje. Onog trenutka kada sam progovorio, ona je shvatila ko sam ja. 

Nasmejao sam joj se svojim širokim osmehom i ona me je zavolela večnom ljubavlju.

4.

Trudio sam se da ona ne oseti sve moje misli. Previše je tajni krio moj um koje ona nije smela da sazna zbog svoje sigurnosti. 

Plašio sam se da bi neko preko nje mogao da dođe do mene i nisam smeo da dozvolim da se njoj nešto dogodi. Voleo sam je više od svog života i poslednji dah bi dao da je zaštitim. 

Ponekad bi neka misao pobegla od mene i pokazala joj nešto što ona nije mogla da razume. Nije znala mnogo o mom poreklu iako je stalno zapitkivala. Slutila je da nisam iz njenih krajeva i da sa sobom nosim neka teška sećanja.

5.

Njeno društvo mi je jedino prijalo. Svi ostali koje sam sretao mi nisu mnogo privlačili pažnju. Nismo delili ista interesovanja i ono što bih pročitao u njihovim mislima, nije mi se mnogo svidelo. 

Smatrali su me osobenjakom i znam da su se uvek pitali šta je ona videla u meni. 

A ona je bila spremna na kraj sveta da pođe za mnom.


6.

Svaki slobodan trenutak sam provodio sa njom.

Ujutru bih je budio jer je tada imala najlepši pospani glas koji sam ikada čuo, a čuo sam ih mnogo. Često bih poželeo da se budim pored nje ali sam znao da je to neizvodljivo. Previše bi bilo opasno da provedem i jednu noć sa njom, oslabila bi moje moći i bio bih veoma ranjiv. Tada ne bih mogao da zaštitim ni nju ni sebe. 

Nijedan Čarobnjak se do sada nije oženio Najdražom i nikada nije rođeno dete iz njihove veze.

Mogao sam da imam bilo koju osim nje. 

Sve Lepotice koje bi mi se svidele pripale bi mi istog trenutka opčinjene mojom magičnom privlačnošću. Uživao sam u njihovim savršenim telima prelepih lica. 

Mogao sam da zavedem i najlepšu ženu na svetu, ali nijedna nije bila Najdraža. Samo sam sa njom sanjao i jedino nju zamišljao u vrelim noćima sa Lepoticama.


7.

Nisam joj pričao o svojim odlascima. 

Nekada bih bio odsutan danima i bio veoma umoran kada bih se vratio. Brinula je tada o meni i nije mnogo postavljala pitanja. Taj deo mojih misli je bio zatvoren za nju.

Ja sam borac na strani Dobra, ma koliko to sada čudno zvučalo na početku 21. veka. Nemam oklop ni štit, niti se borim kopljem, lukom i strelom. Moje oružje su moje moći koje sam dobio rođenjem. 

Kao Čuvar spisa Čarobnjaka imam pristup tajnama koje mi ponekad daju određenu snagu u borbi protiv Zla. Zlo uzima različite oblike i kada dobijem znak, u borbu moram da krenem bez oklevanja.

Jednom sam sedeo sa Najdražom na terasi njenog malenog stana. Odjednom je jedan oblak poprimio oblik zmaja koji se ustremio na nas. Najdraža je prebledela i prestrašeno gledala u oblak koji nam se približavao ogromnom brzinom. Oblak se rasuo tik ispred nas i ja sam odmah krenuo na put. 

Ostavio sam Najdražu u čudu i pola popijen čaj. 

8.

 Dosta strašnih stvari je videlo moje oko. Moj um nekada nije mogao da prihvati nešto što sam upravo doživeo i ispunio bih se nekim čudnim besom. 

Jednom mi je rekla da voli pačiće i delfine jer izgledaju kao da se uvek smeju. Vodila me je da vidim nasmejane patkice u jednom zabačenom dvorištu i bes me je polako popuštao. Nekako je uvek znala da nađe način da mi pomogne. 

Voleo sam i da dolazim u njen stančić. Bio je tako razdragan kao i ona sama. Razigrane boje po zidovima, kitnjasti prekrivači, malo prenatrpano ali uklopljeno sa ukusom i veoma toplo i prijatno. Smirivalo me je to njeno detinjasto šarenilo i bilo je potpuno drugačije od mog stana. 

Prostor u kojem sam ja živeo je bio ogroman. Petosobni stan sa prostranim sobama u kojem bi mogle da se smeste bar dve porodice. A ja sam živeo sam. 

Iako veliki prostor, ipak je bio veoma mračan. Nisam dizao roletne i često mi je samo gorela po jedna stona lampa. Prijala mi je tama i kao da mi je ona donosila toliko željenu tišinu. 

Nisam imao mnogo nameštaja, uglavnom ono najneophodnije ali sam imao mnogo knjiga. Svi zidovi su bili pod policama sa knjigama i ne sećam se kada su poslednji put krečeni i koja se boja nalazila na njima. Zidovi se jednostavno nisu videli od toliko knjiga. Imao sam bar nekoliko hiljada različitih primeraka na najraznovrsnijim jezicima sveta. Uglavnom su bile slične tematike, i ne postoji knjiga na svetu koja se bavila magijom i borbom dobra i zla a koju ja nisam posedovao. Najvise sam voleo kada pronađem neku knjigu pesama da Najdražoj pošaljem neki stih.

9.

Znao sam sve njene želje i simpatije. Znao sam koga potajno sanja i ko joj se sviđa. 

Nisam baš bio naklonjen onima koji su njoj bili zanimljivi. Mogao sam da pročitam njihove misli i video sam samo požudu i strast. Njihove misli bi samo isprljale njenu čistu dušu. 

Često bih stao pored nje i samo je blago zagrlio kada bi neko poželeo da joj priđe. Bio sam siguran u to da je niko ne zaslužuje. 

Mnogo mi je nedostajala kada bi otišla kući kod svojih. Tada bih se trudio da uvek oseti da sam pored nje, celu prirodu bih podigao na noge. Ujedno me je i zabavljalo a i osećao sam se sigurnije kada bih video da je bezbedna.

10.
  

Nismo se videli mesecima, ja sam išao na svoje pohode a ona je bila kod svojih i spremala ispite. Povremeno bih joj došao u san samo da je podsetim na sebe. Poslednjih nedelja krila je svoje misli od mene i ni u snu nije želela da mi otkrije svoje tajne. Pretpostavljao sam da opet ima nekog Dragog i da ne želi da ovaj put dam o njemu svoj sud. Iznenadio sam se kada me je pozvala da se vidimo na našem starom mestu.

Kada se pojavila, ostavila me je bez reči. Ona je mene rešila da zavede. U dugim noćima bez mog prisustva, sanjala je samo o meni i rešila da ja postanem njen Najdraži. Pokušavao sam da se oduprem njenoj nameri da me osvoji. Ma ja sam bio njen od samog početka, ali kako da joj objasnim da ne smem a da ne mogu bez nje.

Sedeli smo bez reči i samo se mislima milovali, kada je najednom skrenula pogled i iza mene se stvorio šareni poni. Nasmejao sam se, baš se trudila da popustim u svojoj tvrdoglavosti. Samo sam je privukao sebi i nežno počeo da je ljubim. Uživala je u mom zagrljaju i poljupcima. Znao sam da meni ovo dobra neće doneti i koliko je neoprezno od mene da se tako prepustim. 

Narednog dana sam potpuno izgubio snagu. Žao mi je što je ona to morala da vidi. Bila je prestrašena mojim izgledom i osetio sam da je čvrsto odlučila da me više nikad neće dotaći usnama. Otišla je bez pozdrava i dugo je izbegavala svaki susret sa mnom. Slao sam joj poruke preko ptica i bubamara, pokušavao da joj sve razjasnim ali je bila uverena da mislim da me je izdala i da sam na nju ljut jer je otišla. Pustio sam je da nađe svog Najdražeg, njemu njeni poljupci neće škoditi kao meni. Tek kada bude bila srećna sa njim moći ću da joj sve objasnim. Bilo je vreme da stvori svoj dom.

11.

Prolazili su dani i nedelje bez nje. Polako sam se navikavao na život bez njenih očiju.

Na jednoj sedeljci sa prijateljima pomalo čudnim i sličnim meni, iznenada sam ustao i pogledao ka vratima. Vrata su se otvorila i ušla je Najdraža sa nekim mladićem. Oboje smo se iznenadili slučajnom susretu i začudili kako nismo osetili jedno drugo.

Dugo smo mislima razgovarali i sve sam saznao. Srećna je. To mi je jedino bilo važno. Samo se smejala i još uvek mogu da osetim njenu razdraganost kojom nas je sve obasipala.

Tog mladića sam poznavao od ranije i jedan je od retkih za kojeg bih mogao da kažem da je dobar za nju.

Voli ga. Mnogo. A on nju jos više. Voleo je svom dušom svojom.

Kada su odlazili, dugo sam gledao za njima. Okrenula se poslednji put i ja sam klimnuo glavom. Znao sam da je razumela. Pronašla je svog Najdražeg i ja sam im poželeo sreću.

12.

Prolazile su godine bez Najdraže. Znao sam da je srećna negde sa Najdražim. Verovao sam da će me pozvati ukoliko joj budem bio potreban. 

Povremeno bih osetio neki njen nemir donet severnim vetrom ili neku njenu prolaznu tugu. Prošetao bih joj ponekad snom da ne primeti, samo da se uverim da je dobro. 

Poslednjih nekoliko dana, osećao sam čudnu strepnju, i znao sam da Najdraža zbog nečeg tuguje. Tih dana sam išao u pohode, bio sam dosta iscrpljen i samo bih je jos više rastužio da me je takvog videla. 

Na trenutak bih joj se javio, namignuo, mahnuo, da zna da sam tu. Kada mi se povratila snaga, otišao sam na zajedničko ostrvo sna. Kao kad smo bili deca, samo sam ćutao i posmatrao je. Nije ni ona sama znala zbog čega se oseća tako čudno i nepotpuno. Ja sam shvatio ali mi nije bilo jasno kako ona to ne vidi. 

Jedne noći, kada je zaspala iznurena teškim mislima, došao sam joj. Puna očaja uletela je u moj zagrljaj. Nežno sam je poljubio u čelo i šapnuo joj ono za čime je tragala. Očekivala je bebu i to je bio poslednji deo savršene slagalice njenog života. 

Sada sam znao da će biti još srećnija sa svojom malom porodicom. Možda je bilo vreme da i ja više ne budem sam. 

13.

Već duže vreme sam živeo sa jednom Lepoticom. Bila je drugačija od ostalih Lepotica koje sam do sada sretao i pozvao sam je da pređe da živi kod mene. 

Malo je preuredila moj stan i počeo je da liči na dom. Jedna soba je bila samo moja i tu sam zadržao pravilo ne podizanja roletni. To je bio samo moj mrak. Prećutno smo se dogovorili da me ne uznemirava kad odem u svoju sobu i ona je to poštovala. Znala je da negde odlazim i da ću biti katkad duže odsutan ali nije mnogo postavljala pitanja. Još davno sam joj rekao da radim u tajnoj službi, što i nije bilo daleko od istine, i ona je u to poverovala. 

Osim odlazaka na moje pohode, bio sam i angažovan kao prevodilac retkih jezika i tumač. Često sam bio pozivan kao pregovarač i svi su bili začuđeni mojim umećem ubeđivanja. Mogao sam da otkrijem i najveće tajne svakog čoveka. Kao i svi Čarobnjaci, kada bih progovorio sve što sam znao - mnoge vlade bi pale i mnogi heroji bi bili vraćeni u blato iz kojeg su došli. Ali to nije bio moj rat. I znao sam da uvek sve nekako dođe na svoje mesto - na ovaj ili onaj način.

14.   

Jednoga dana sam šetao sa Lepoticom kada sam osetio u blizini prisustvo Najdraže. Naleteli smo jedno na drugo i u njenim očima sam video tugu. Video sam šta je sebi učinila, prizivajući neka stara osećanja. Shvatio sam da se sve više otuđuje od Najdražeg, da je ne veseli više zvonki smeh njenog Anđela. Znao sam da joj nedostajem, ja sam mislio na nju svakog sata mog dana. Ali znao sam da bi to bio samo povratak na nešto što nikome dobra ne bi donelo. Setio sam se kako je otišla posle naših poljubaca kada je videla koliko mi smetaju. 

Sad je bio red da i ja njoj to isto uradim jer je zaboravila koliko je srećna pored Najdražeg i malog Anđela i kako će nesvesno srušiti sve kule koje je do sada gradila. Imala je divan brak i lepo, zdravo dete. Svi njeni najdraži su bili dobro. Nije joj to bilo dovoljno. Bila je blagoslovena srećom koju nije više primećivala i tako je olako bila spremna da je ispusti. Znam, želela me je. Nedostajao sam joj. Pogledom me je molila da je nađem i dođem po nju. Obećao sam i svesno svoje obećanje prekršio. Previše sam je voleo da bih namerno uništio njenu sreću koju ona u ovom trenutku od zaslepljenosti nije videla. 

Sada sam čvrsto odlučio da je više ne posećujem u snovima i da izbegavam svaki slučajni susret. Morala je da me zaboravi kako bi bila srećna. 

15.  

Godine su prošle bez Najdraže. Znao sam da je srećna sa svojom porodicom, posle moje okrutnosti prema njoj, okrenula se svojima i prigrlila sreću. 

Ja sam ponovo bio sam i veoma mi je prijalo. Mogao sam u potpunosti da se posvetim svom poslu i sve bi bilo u najboljem redu da nisam dobio jedan poziv. Svi Čarobnjaci, nas devetorica odraslih i sedam dečaka, okupljali smo se svaka četiri meseca na zajedničkom ostrvu sna. To su bili naši mali sastanci i nekada bi trajali celu noć, od početka do kraja snevanja. 

Pre nekoliko dana bio sam pozvan na vanredni sastanak u vezi jedne opasnosti koja nam je svima pretila. Saznao sam da se opet, posle sedamdeset godina pojavio Lovac na Čarobnjake. 

Mi Čarobnjaci smo mogli protiv svakog oblika zla da se borimo, ali protiv njega jednostavno nije bilo oružja. On nije mogao da bude ubijen, jer je u sebi sadržao živote onih koje je ubio. Mi smo mu posebno bili zanimljivi zbog moći koje smo posedovali. Kada bi ubio nekog od nas, tada bi ga izbrisao iz sećanja svih koji su ga poznavali. Bilo bi kao da Čarobnjak nikada nije ni postojao. Borio bi se sa Čarobnjacima u snovima, dok ih ne izmori i izmuči toliko, da oslabljeno telo samo preda dušu. 

Najlakše bi pobeđivao Čarobnjake ubijanjem njihovih Najdražih, jer su one pradavnim zapisom sudbine imale deo Čarobnjakove duše.  Samo žrtva Čarobnjaka bi mogla da spasi Najdražu, jer bez njega Lovcu Najdraža nije ništa značila. Jedini način da se Čarobnjak spase je da sam žrtvuje Najdražu Lovcu. Ta patnja koju bi Čarobnjak tada osetio bila  je nešto što je Lovac žarko želeo da upije. To se nikada od zapisa vremena nije dogodilo, jer su Čarobnjaci uvek birali svoju žrtvu zarad života Najdraže. 

Ja sam bio trenutno najspretniji između nas šesnaest preostalih Čarobnjaka i svesno sam se prijavio da se prvi borim sa Lovcem. Nisam smeo da dozvolim da Lovac naudi mojoj Najdražoj i došlo je vreme da se oprostim od nje. Zauvek, dok me se još seća. 
 
16.

Borio sam se noćima sa Lovcem. Moje moći su polako slabile i nisam ni mogao da pretpostavim koliko ću još moći da izdržim. 

Znam da me je Najdraža tražila, nisam mogao u snu da joj javim gde sam, plašio sam se da će je Lovac pronaći. Kako sam bio sve slabiji, želeo sam još jednom da je vidim. 

Rekao sam joj da dođe na naše staro mesto. 

Došla je pre mene i po njenom izrazu lica sam shvatio koliko sam loše izgledao u tom trenutku. 

Sve sam joj ispričao, osim dela da želim da dam svoj život za nju. To joj nisam ni morao reći, sama je shvatila. I video sam da će pokušati da me odvrati u tom naumu.

17.

Pripremao sam se za odlazak. Svu svoju imovinu sam rešio da poklonim, tamo gde sam krenuo mi neće više trebati. 

Stan sam ostavio Najdražoj, znao sam da će se njena porodica proširiti i da će joj moj stan baš dobro doći. Već sam mogao da zamislim kako će njena deca trčati po mom prostranom stanu i kako će ona podići sve roletne i uneti svetlost. 

Sve svoje knjige sam zaveštao biblioteci Čarobnjaka, da mojim saborcima uvek budu dostupne. Kada budem nestao iz njihovih misli, voljom Lovca, dobiće na poklon nešto zaista vredno ali neće znati od koga je.

18.


Najdraža je odlučila da se preseli u moj stan. Kako bi zaštitila svoje najdraže, morala je da ode od njih a jedino mesto na kojem je želela da bude je bilo pored mene. 
Pokušavala je na sve načine da me odvrati od namere da se žrtvujem. Ona je to nazivala samoubistvom a to nije mogla da dozvoli. Želela je po svaku cenu da pronađe način da me spase, i jedina budućnost koju je ona želela da prihvati je bila da ja preživim. 

Stotine Čarobnjaka pre mene je na ovaj način okončalo život, ali se niko ne seća ko su bili oni. Znao sam da moja smrt neće nikog boleti jer me se niko neće ni sećati. 


Već sam se pripremio da je ovo najbolji način da odem sa ovog sveta.  


19.

Već danima sam živeo sa Najdražom. 
Iako veoma slab, trudio sam se da ona ne vidi koliko se loše osećam. Izgledao sam kao da svakog trenutka mogu da odem, a bilo mi je još gore. 

 Jedne večeri, uz sećanje na naše studentske dane, poljubila me je. Srce je počelo jače da mi kuca i osetio sam se življi nego ikada. Osetio sam ogromnu snagu i znao sam da je ovo moj poslednji uzlet pred večiti pad. Smatrao sam da je svakako bolje da umrem u njenom naručju, nego sam pod nogom Lovca na Čarobnjake. 

Ono što sam celog života snevao, upravo sa dešavalo na javi. Svakom svojom ćelijom sam je osećao, svakom svojom kapljicom krvi sam nosio njen miris. Udisao sam njen dah, svaka moja žilica u telu je pulsirala njenim damarima. Ljubio sam je, grickao, ujedao, želeo da je usisam u sebe. Mazio, milovao, bio najnežniji ljubavnik koji dotakao, bio na momente grub, želeo da je ugnjavim poljupcima. Svi naši dodiri iz snova su se spojili u jedno, sve ljubavnice koje sam ikada imao su izbledele iz mog sećanja. Ona je izbrisala sva njihova lica. Grlila me je tako snažno kao da je želela da uđe u moje telo. Plakala je i smejala se u isto vreme. Usnama sam stirao njene suze i tolio zeđ. Bila je konačno samo moja i ja sam bio njen. Poželeo sam da ovi trenuci traju večno. Bio sam toliko srećan da sam mislio da će mi grudi eksplodirati. 


Odjednom je zavladala tišina i uplovio sam u potpuni mrak.
 

20.


Ne znam koliko dugo sam spavao. 

Ustvari, nisam baš siguran da bi se to moglo i nazvati spavanjem. 

Bio sam budan ali je izgledalo kao da spavam otvorenih očiju. Nije bilo snova, već kao da sam bio zarobljen u mraku. 

Kasnije sam čuo da je to stanje neke vrste kome. Nisam mogao da se pomerim, nisam reagovao ni na kakve spoljne nadražaje samo sam u tami čuo njen glas. 

Pričala mi je bajke o susretu sa Lovcem i o tome da ga je pobedila. U bajci je moja Najdraža sama nadvladala Lovca najvećim čudesom koje postoji. 
Nosila je moje dete i da sam mogao da viknem, da poskočim iz postelje od radosti, čuo bi me ceo svet. 

Ja ću postati tata, Najdraža će biti majka mom detetu, našem detetu. 

Nisam mogao da se mrdnem, ni zenica oka mi se nije pomerila, a mogao sam planine da preskočim, koliko sam bio srećan. 

A možda sam bio i mrtav i sanjao najlepši san.  

21. 

Svakog dana sam slušao njen glas. Sve sam znao, sve mi je pričala. 

Znam, svoju dušu je olakšavala a nije ni slutila da sve čujem. Imala je pomešana osećanja, bila je i srećna i nesrećna u isto vreme. Bila je očajna zbog svega što se dogodilo i radosna zbog bebe koju je očekivala. Samo ona ju je održavala da potpuno ne potone u tugu. 

Previše je žalosti nosila na svojim plećima. Moja Najdraža, krhka kao leptirova krila, uplela se u čvor koji bi samo mač mogao da preseče. 

Volela je Najdražeg, on je bio njena ljubav. Njen smisao života su bili on i njihov mali Anđeo. Izneverila je njega i svu njihovu sreću okaljala jednom noći sa mnom. 

A volela je i mene, oduvek. Ja sam uvek bio u njenom srcu, čak i kad je pronašla Najdražeg.  

Sve one, Najdraže, nosile su isti žig. Istom nesrećom su bile obeležene, istom dvostrukom ljubavlju. Ljubav nisu delile između nas dvojice, već je umnožavale do nebeskih visina. 

Retki su bili ti koji su to mogli da razumeju. Nadam se samo da je Najdraži jedan od njih.  

22.


Osetio sam ga da je stao pored mene. 

Moj najbolji prijatelj, bio je Čarobnjak isto kao i ja. Viđali smo se na zajedničkom ostrvu sna, a poslednji put smo se videli na javi pre dvadesetak godina. 

Doputovao je iz Severne Afrike gde je živeo u nekoj Saharskoj oazi. Odande su se najlepše videle zvezde u koje je oduvek bio zaljubljen. 

Čuo sam i njegov glas, i sve što je govorio Najdražoj. 

Poželeo sam da beba koju Najdraža nosi bude devojčica jer nisam želeo da ima moći i nosi teško breme nas Čarobnjaka. Ali bojao sam se da je Usud za nju imao druge planove. 


23.


Znao sam da su one kada su zakoračile u sobu.

Krv je počela brže da mi struji i prvi put posle dužeg perioda sam čuo svoje srce. Tuklo je tako brzo da sam u jednom trenutku čuo samo to bubnjanje.

Odjednom mi je nešto maleno i lako leglo na grudi i svetlost je počela da izgoni tamu u kojoj sam se nalazio. Jako svetlo je udarilo u moje zenice i slika je postajala sve jasnija.

Mogao sam da pomeram udove a jedina želja mi je bila da skočim i da ih obe zagrlim.

Pogledao sam je, tako ružičastu i nežnu, i nasmejala mi se.
Video sam svoj osmeh na njoj i onaj prepoznatljiv pogled i odmah sam znao.

Moja Najdraža je rodila malenu Čarobnicu.


24.

Mnogo je patila moja Najdraža. 

Dosta se promenila tokom ovih devet meseci. Nekako je sazrela i izgledala mnogo starije. Velika bol zbog svega što se događalo ostavila je trag na njenom milom licu. 

Tamni kolutovi oko očiju, pridržani spletom bora pokazivali su veliku brigu i patnju. 

Svaki pokušaj da se nasmeje zaustavljao se, kao da je samu sebe kažnjavala. 

Naša prevara Najdražeg je bila uzrok svega ali ne kajem se. Ni jednog jedinog poljupca, a posebno što smo na dar dobili malenu Princezu. 

Ali zato sam morao nešto da učinim i ispravim koliko god sam mogao. 

Kada su otišle, usnuo sam i pozvao na sastanak Čarobnjake. 

25.

Na zajedničkom ostrvu sna okupili su se svi Čarobnjaci. 

Pred njima nisam imao tajni i sve sam im ispričao. 

Znali su dosta, posebno za pobedu  Najdraže nad Lovcem i obećali su da će pomoći. Zauzvrat sam im obećao da ću staviti svoje moći na raspolaganje svim Čarobnjacima. 

Kada se budem oporavio postaću učitelj i mentor mladim Čarobnjacima koji su tek stasavali. 

Sutradan je grupa od osam Čarobnjaka posetila Najdražeg. Nisu se dugo zadržali ali nije bilo lako  otvoriti oči nekome ko je povređen izdajom najvoljenijeg bića. 

Shvatio je njenu veličinu žrtve, i na tren su mu pokazali njenu jačinu patnje koju nosi sa sobom. Kada su otišli, odlučio je da joj oprosti. 

26.

Oporavak je tekao bolno, dugo ležanje je ostavilo traga na mom prethodno izmučenom telu. 

Kada sam postao dovoljno snažan, otišao sam do Najdraže da se oprostim od nje. 

 Obećao sam joj da ću samo povremeno da je posetim. 

Najdraži je prihvatio moju Princezu kao svoju kćer, to sam video iz njegovog pogleda punog ljubavi prema njoj. 

Moja malena mi je već pravila društvo u snovima i znao sam da ćemo se tamo viđati dok god me bude. 

Ovo je zaista bio oproštaj, nisam planirao da se vraćam više u Beli grad. 

Sanjao sam o dalekoj stepi i mestu mojih predaka. 

Bilo je vreme da se vratim kući.