Bajka o Čarobnjaku

1.

Uvek je to bio on. 

Plašila se da to izgovori i prizna naglas. 

Oduvek. Samo on. Čak i pre nego što je postala svesna sebe.

U eonima nataloženom zapisu se prvi put pojavio i tankom niti je vezan za njeno ime. 

On - Čarobnjak.

2. 

Počeo je da joj se pojavljuje u snovima od početka njenih snevanja. Dokle god joj pamćenje seže, sećala se da je često jedan dečak posmatrao u snu. Samo bi stajao sa strane i kao na filmu pratio šta se dešava. Povremeno bi joj se nasmešio, ponekad je začuđeno gledao ali joj nikad nije prišao. Volela je da sluša njegov smeh i nekada bi u snu sve radila samo da bi njega videla kako se smeje. Ponekad bi samo prošao pored nje i u snu bi osetila njegov dah kao topao vetar koji joj miluje obraze. 

Rastao je sa njom i uopšte nije primetila kada je izrastao u mladića prodornog pogleda i širokog osmeha.

Prvi put joj se obratio kada je napunila devetnaest godina i rekao da je došlo vreme da se uskoro sretnu na javi.

Tog leta se spremala da krene na fakultet i osećala je da će joj se život potpuno promeniti. Nije ni mogla da zamisli koliko.


3.

Do tada nije mnogo verovala u snove. Mislila je da je mladić iz snova samo deo njene mašte i da zasigurno ne postoji. 

Kada je seo pored nje pomislila je da je možda zadremala na klupi u parku. Ali kada je progovorio odjednom kao da je sve postalo jasnije, kao da je dotadašnji život bio san a on je probudio. 

Do tada je samo čula bajku o Čarobnjaku koji kada nađe svoju davno izgubljenu polovinu, sporazumeva se sa njom bez reči. 

Ovo je bio njen Čarobnjak. Znao je njene misli, osećao sa njom i predviđao svaki njen korak. 

Nije to bila ljubav, to je bilo prepoznavanje. 

4. 

Sa početkom jesenjih kiša obrela se u Belom gradu. Ostavila je svoje najmilije i bila je potpuno sama u gradu koji ne poznaje. Žudela je za prijateljem koji će joj ublažiti nostalgiju koja je razdirala. 

Pojavio se kada joj je bio najpotrebniji i potpuno obuzeo ceo njen svet. 

Nije mnogo pričao o sebi, nije ni mislima dozvoljavao da joj otkriju tajnu. Saznala da nema braće ni sestara kao ni ona i to joj je bilo dovoljno da se pribije uz njega. 

Jedne večeri uz mnogo zvezda, iskliznulo mu je jedno davno sećanje i ona je shvatila. Nije se sećao roditelja, pradeda ga je doneo kao bebu u Beli grad iz nekih širokih stepa. 

Nije pred njom govorio jezik predaka i pitala se da li su i njegovi preci bili Čarobnjaci i da li još na svetu postoji neko kao on.

5.

Volela ga je tiho, kao kad raste trava. On je bio njen Anđeo i Demon, njen Princ i njen Prosjak. Samo je njegov zagrljaj značio potpunu zaštitu i samo se uz njega osećala sasvim sigurno. 

Drugačije se osećala kada je grli neki Dragi, to su bili zagrljaji ljubavi, požude i utehe. Kada bi ceo svet nestao i ostala potpuno sama sa zagrljajem Čarobnjaka - nista joj više ne bi trebalo.

On je bio njen najbolji prijatelj i uživala je u njegovom prisustvu. Prema drugima je bio potpuno drugačiji. 

Bio je samotnjak, nije mnogo voleo društvo drugih ljudi i bio je njena potpuna suprotnost. Ona, radosnog lica i razigranog pogleda, je prosto bila omiljena. Oko nje je uvek bilo dosta prijatelja koji su uživali u njenoj veseloj prirodi. Kada bi on naišao polako bi se razilazili pred njegovom pojavom. Iako širokog osmeha, kao da je sa sobom vukao neku mračnu tajnu i ljudi su ga se klonili. Zato im je samima bilo najlepše i stvorili su svoj svet.

6.

Dan joj je počinjao glasom Čarobnjaka, voleo je da je prvi probudi. Ona je najviše uživala u njegovom pozivu za laku noć i to je bila uvertira za njihove zajedničke snove. 

Nekada bi ceo dan provodili zajedno, zajedno su čitali, učili, razvijali se. Nekada se ne bi videli danima, pa čak i mesecima. Viđali su se u snovima i to im je bilo dovoljno. 

Nekada ga ne bi videla nedeljama. 

Nije je čak posećivao ni u snovima i nije ni mogla da pretpostavi gde je. Nije joj govorio o svojim pohodima i to je brižljivo čuvao u nekom kutku sećanja gde ona nije mogla da pristupi. 

Jednom joj je u šali rekao da može da upravlja vodom i vatrom i da je jednom pobedio zmaja. Tako se slatko smejala tim bajkama koje joj je pričao ali kad bi se vratio posle višednevnog odsustva, zaista je tako i izgledao. Kao da ga je pregazio zmaj. 

Potajno je i verovala da negde zaista postoje zmajevi sa kojima se on bori.

7. 

Nekada su ga obuzimale misli pune nekog besa i znala je da mora da ga čuva od drugih, ali i od sebe samog. U danima posle urlika morao je da je čuva od sebe. Plašio se da je slučajno ne povredi rečima koje su kidale i dodirima koji su pekli. 

Tih dana mu je najviše prijala samoća i ona ga je ostavljala na miru. Često bi samo pozvonio na vrata njenog malenog stana i već ga je čekao topli čaj jer je osetila da dolazi. Tada bi samo ćutao i tek povremeno bi neka njegova misao sletela njoj na rame. Voleo je da provodi vreme sa njom u njenom brižljivo uređenom stančiću, a veseli cvetovi po zidovima i karneri na prekrivačima polako bi vraćali osmeh na njegove usne.

8.

Kako je znao sva njena osećanja, često bi se pobunio protiv njenog izbora Dragog. Niko nije bio dovoljno dobar za nju i uvek bi imao zamerku na njene simpatije. 

 Čuvao je od svih, nije želeo da je drugi ima a opet je znao da ona ne može pripadati njemu na taj način. 

Čarobnjak je voleo Lepotice i često bi mu neka ukrala srce. 

Najdraža je tragala za Najdražim, i ponekad bi u njene misli ušetao neki Dragi koji se ne bi dugo zadržao. 

Znala je da je u životu dozvoljeno da se vole dva čoveka istovremeno samo ako je jedan od njih Čarobnjak. Sve ostalo bi se nazvalo prevarom a ona nija bila takva. 

Čarobnjak je imao zauvek posebno mesto u njenom životu. Znala je da bi bilo nemoguće živeti sa njim ali da nikada neće moći bez njega.

9.

Nedostajao joj je kada bi bili razdvojeni, ali kao da je uvek bio pored nje a najviše je osećala njegovo prisustvo kada bi otišla kod svojih na selo. Tada bi svaki odlazak u prirodu bio prepun njegove magije. Osećala je poljupce leptira u vrat, laste su letele iznad nje i pesma neobičnih ptičica bi je pratila kuda god bi krenula.

Parom iz mlaznjaka je slao poruke na svim svetskim jezicima. Bilo joj je interesantno da ponekad ubaci u prevodilac poslati tekst i ispred nje bi se našli prevedeni stihovi nekih drevnih pesama. Tada je znala da je u svom stanu prepunom knjiga i prelistava jos jednu retku knjigu na jeziku koji nije ni mogla da prepozna. Čudila se tolikom poznavanju različitih dijalekata i kad god bi rekao neku stranu izreku, izgledalo je kao da je poreklom baš iz te zemlje.

10.

Jednog dana je odlučila da Čarobnjak postane njen Najdraži. Ona je bila njegova, on je bio njen pa zašto bi onda morala da ima i Najdražeg koji bi kvario tu njihovu posebnost. Zaboravila je da je nemoguće vezati Čarobnjaka za sebe nitima drugačijim od čiste ljubavi. 

On je bio kao ptica, kada dospe u krletku, polako bi umirala njegova magija. Tog dana je samo za njega prizvala jednog ponija. Konjić je nedužno pasao u blizini njihove klupice kada ga je nevidljivim konopcem dovukla Čarobnjaku iza leđa. On se samo nasmejao, znao je koliko je bio veliki taj njen poklon. Taj dan je bio najlepši od svih jer je tad prvi put osetila Čarobnjakove usne. 

Sutradan je magija nestala, Čarobnjak je polako venuo i senka ga je potpuno obuzela. Kao da su njeni poljupci isisali svu njegovu snagu. Odlučila je uprkos svojoj žudnji da ga više nikada na javi neće dotaći usnama. U snovima je uvek bilo drugačije i tamo je sve bilo dozvoljeno. Misleći da mu čini dobro počela je polako da izbegava njegovo prisustvo. Nije želela da dođe u iskušenje da ga ponovo poljubi i time otkine još koji deo čarobne prašine kojom je ogrnut. 

Pokušavao je pesmama da je dozove, slao je ptičice da je ujutru bude, leptirima je podsećao na sebe. Ali ovaj put nije uspevao da dopre do njenih misli i sazna zbog čega je Najdraža otišla. Sa njim nije mogla da stvara porodicu i znao je da mora da je pusti da ode. Zapisano je da će mu se ona uvek vraćati i zato je morao da bude tu kad ga bude poželela.

11.


 Polako je Čarobnjaka smestila iza sećanja. Okrenula se potrazi za Najdražim i potpuno ga ostavila u zaboravu. 

Najdražeg je pronašla posle dugo traganja i sa njim je počela da gradi svoj svet. Dani okupani srećom su smenjivali jedan drugi. 

A onda je Usud rešio da se poigra i na jednom veselom skupu pokazao davno isprepletane niti. Prijatelj Najdražeg je bio i poznanik Čarobnjakov i svi su se našli u čuđenju. Najdraža je posle dugo vremena srela Čarobnjaka i dodala je još jedan osmeh svom već dugo srećnom licu. Ispričali su se bez mnogo reči i on je sve saznao od nje. Koliko je srećna, koliko je voli Najdraži i koliko ona svoje ljubavi njemu daruje. Spokojno se osmehivao i radovao njenoj tolikoj sreći. 

Na polasku je ispratio svojim dugim pogledom i osmehom punim ljubavi. Poslednji put se okrenula da bi videla samo kako je klimnuo glavom i znala je. Dao je svoj blagoslov njenom životu sa Najdražim i to je označilo i njegovo zbogom. Obećala mu je poslednjom mišlju da ga neće više prizivati i oprostila se od njega jednom bubamarom koju mu je poslala na vrat.

 Usledili su mirni dani ogrnuti radošću.

12.

  Prolazile su godine. Živela je lepo sa Najdražim. Često su putovali, obilazili daleke predele. Ispunjavali su davno zacrtane želje i sebi ugađali na najlepše načine. Uvek su sebi mogli da priušte samo najbolje i bili su potpuno dovoljni sami sebi. Poslednjih meseci su počela da je zamaraju putovanja i nisu je više radovale posete čak ni najnovijim mestima za izlazak u gradu. 

Počela je polako da se pita da li je zaista srećna i da li je možda samu sebe ubedila u to. Danima je imala osećaj da se mrvi iznutra. Da se rasipa na sitne čestice koje ni najjači vihor ne može da uskovitla i spoji. Osećala je da nešto nedostaje, neki tanušni deo koji bi sve svezao u celinu. 

Lutala je po romanima i zbirkama pesama, tražila nagoveštaj među rečima i rimama. Zavirivala iza žbunja i gvirila po zamračenim prolazima. Nije propuštala predstave, podnevne projekcije i premijere. Preletala je po kanalima, osluškivala radio, uvek joj je bila otvorena stranica sa internet pretraživačem...

Postala je sumnjiva ljudima na ulici jer je sve zagledala, unosila se u lica, nudila osmeh u zamenu za znak. Pitala se da li bi trebalo da dozvoli ponovo starim osećajima da pređu granice i usele se u njene snove. Onda bi došla noć i počela bi da sanja. 

Tražila je Čarobnjaka, ona, koja je obećala i njemu i sebi da ga nikada nijednim migom neće prizvati. Iako je svih ovih godina osećala svaku njegovu bol i radost, osmehivala se odjednom donetim njegovim osmesima i iz čista mira iskanula suzu, znajući da tamo negde on tuguje. Nikada nije mogla prekinuti niti koje su ih spajale, ponete iz nekih pradavnih vremena. I sada je želela da ga moli za pomoć... 

Čarobnjak je počeo da joj dolazi u snove. Prvo samo kao senka, preletevši brzo tako da ga uhvati samo krajičkom oka. Igrao bi se sa njom noćima. Ponekad bi joj došao u san i ćutao, samo se osmehivao. Već je počinjala da je zamara potraga, dan joj ne bi donosio znake a i Čarobnjak se ni malo nije trudio da joj pomogne. Samo je sve više zbunjivao i počela je da očajava. 

 Nisu je više radovali sunčevi zraci kada bi joj namignuli kroz krošnje parka. Ptice su je nervirale jer joj je svaki njihov cvrkut ličio na rugalicu. Isti glumci u pozorištima, iste reči po stihovima, iste šarene slike. Noću nije želela da zaspi jer je bila ljuta na Čarobnjaka. 

Onda, jedne noći bez mnogo utvara u sobi, prepustila se snu. Dočekao je Čarobnjak sa svojim širokim osmehom koji je ona tako dobro znala. Pružio joj je ruke i ona je nestala u njegovom zagrljaju i dalje očajna, jer je ni u snu taj očaj nije napuštao. Čarobnjak joj je šapnuo nešto, poljubio je u čelo i počeo da se smeje. Ne onim svojim grubim i prezrivim osmehom, ni onim kada čuje šalu, nije bio ni onaj kada je zadirkuje... Smeh joj je odjednom zvučao tako poznato. Pa Čarobnjak se smejao kao beba. Pomislila je da je sada stvarno preterao, kad joj je odjednom, sve postalo jasno. 

Svetlost je izgnala tamne obrise, i sve pesme i slike, svi ljudi koje je srela, sve joj je ukazivalo na njen mali trun. Osećala je pod pupkom tanane leptiriće i sada je shvatila. Blaženo se osmehnula i nežno poljubila Najdražeg. Šapnula mu je tajnu koju joj je otkrio Čarobnjak i njihov smeh je obasjao svet. 

Dobiće bebu!


13.

Dugo nije mislila na Čarobnjaka. Polako ga je zaboravljala i počela da ga voli onako kako se voli samo sećanje. 

Već nedeljama je pohodila neka čudna tuga. I potpuno neobjašnjivo obuzimala njene misli. Za sebe je mogla da kaže da vodi jedan prosečan srećan porodični život. Najdraži i njen Bogom dani Anđeo su bili zdravi, roditelji su bili dobro i imala je solidan posao. Ne mnogo plaćen ali sa dosta slobodnog vremena koje je mogla da izdvoji za svoje voljene. 

Polako je svojom neobičnom tugom počela da ruši sve što je do sada gradila. Gurala je od sebe ljubav kojom je obasipao Najdraži, brisala poljupce i zatvarala se u sebe. Sve oko nje je bilo u savršenom redu osim nje same.
A onda jednog dana bez mnogo ljubavi, naletela je na Čarobnjaka. Iskočio je pred nju kao ubica uz mračne ulice. 

Čarobnjak je vodio uz sebe neku Lepoticu, ali u njegovim očima je videla samo ravnodušnost. On u je njenim video tugu ali se prvi put uopšte nisu razumeli. Osetila je da je njena spona sa Čarobnjakom prekinuta.  Shvatila je da joj toliko nedostaje da boli i to je bio uzrok njene tuge. Nedostajao joj je kao prijatelj, kao zaštitnik, kao saborac. Kao neko ko će samo da je zagrli i ćuti sa njom, i da zna sve bez ikakvog pitanja. Imala je sve, i svu sreću oko sebe a bila je toliko sama i tužna. Molila ga je pogledom bez sjaja da je ukrade, a on je glumio zbunjenost i čuo samo prazne reči koje su izletale iz njenih usta. 

Usnama koje je ona nekad toliko volela obećao je da će je naći. Nije se pojavio. To više nije bio onaj Čarobnjak kojeg je toliko obožavala. 

Od tada ga više nije ni srela ni čula ni videla. 

Sve do nedavno.


14. 


 Počeo je da joj dolazi u snove. Prvo se javljao samo kao senka, povremeno bi joj mahnuo izdaleka. Zatim je počeo da dolazi sve češće u san, pojavljivao se svake noći. Uskoro je obuzeo sva njena snevanja, svaki popodnevni dremež.

Nekada bi samo ćutao, nekada je teške reči prosipao po zajedničkom ostrvu sna. Ponekad su snovi bili tako teskobni i mračni da je jedva čekala da pobegne i probudi se. Očima bez izraza je dugo gledao u nju, nekada bi samo koja suza zablistala u uglu njegovog oka.

Često bi se budila umorna od njegovih jakih dodira, nesposobna da na javi pregura dan. Uspela je u jednom snu bez mirisa, da ga pita šta ga muči i da li mu je potrebna pomoć. Uveravao ju je rečima bez boje i poljupcima bez daha da je sve u redu.

Polako su njene misli bile okupirane samo njim. Sa njim se budila, uz misao o  njemu se ceo dan vukla po mračnim i usamljenim ćoškovima. Zaboravljala je na Najdražeg i svog Anđela i sve više se udaljavala od svojih najmilijih.

Setila se da nikada nije čula kraj bajke o Čarobnjaku i odlučila je da istraži i sazna šta će se na kraju dogoditi sa njima. Što je više tragala za odgovorom, sve su je više zbunjivale reči na koje je nailazila, prečesto je pročitala reč uništenje i stravična smrt. Nijednom nije naišla na ono čemu se potajno nadala, srećno živeli do kraja života. U jednoj drevnoj i plesnivoj knjizi naišla je na deo legende koji je prestrašio. Čarobnjak će na kraju birati između svog i života Najdraže. Ukočila se od jeze koja protresla njeno telo. O tako ga je dobro poznavala da je znala šta će da uradi. Previše je voleo da bi dozvolio da se njoj nešto dogodi. Znala je da mora da promeni pravac Usudov pre nego što bude kasno.

Odjednom je prestao da joj dolazi u snove. Morala je da ga pronađe na javi.  




15.


Dugo ga je tražila. Pokušavala je da ga dozove bar u san, nije se pojavljivao. 

Plašila se da mu se nešto dogodilo, mada je znala da bi osetila svaki njegov bol kao i do sada. Nije bio od onih koji se kriju, ali bi mogla da ga pronađe samo ukoliko bi joj dozvolio. 

Dugo bi sedela zatvorenih očiju i pokušavala da dopre do njega. Lutala je gradom, tražila njegov pogled, slala mu poruke preko ptica i zrikavaca. Počela je da gubi nadu da će ga pronaći. 

Jednog dana bez sunca, javio joj se i rekao da će je sutra čekati na starom mestu.

Nije mogla da dočeka sutrašnji dan.

Stigla je pre njega i sa strepnjom ga čekala. Čovek koji se pojavio nije bio njen Čarobnjak. Bar ga ona takvog nije pamtila. Prošle su godine otkada ga je poslednji put videla i očekivala je samo par bora i nekoliko sedih. 

Umoran, iscrpljen, upalih očiju, pokušao je da joj se bar kiselo nasmeši.
Dugo su sedeli bez reči, gledajući se. 

Ono što joj je ispričao, potpuno ju je užasnulo.


16.

Čarobnjak joj je pokazao knjigu Usuda u kojoj se pominje Lovac na Čarobnjake i način na koji uništava večnu ljubav Čarobnjaka i njihovih Najdražih. Lovac se pojavio posle više decenija i hranio se njihovom patnjom i dovodio ih do užasnog kraja. 
Ulazio je u snove Čarobnjaka menjajući mu svest. U snovima su se borili i borba bi prestajala buđenjem, ali se Čarobnjak sve teže budio iz sna. 

Moći su polako počele da blede i nije bio siguran koliko će još moći da izdrži. Nije znao koliko mu je još vremena ostalo i želeo je da je vidi poslednji put. Osećala je da se oprašta od nje iako njegove reči nisu to kazivale.

Lovac bi ubijanjem Čarobnjaka  sebi omogućavao što duži život a njen Čarobnjak je bio još jedan od malobrojnih koji je preostao. Lovac je znao da je moguće oslabiti Čarobnjaka samo ako se ubije Najdraža, jer ona nosi jedan njegov deo u sebi. Najdražu je mogla da spase samo žrtva Čarobnjaka i ona je potajno znala da on to planira da uradi.

U trenutku kada Lovac bude uzimao poslednji dah Čarobnjaku, nestaće njeno sećanje na njega. Potpuno će otići u neki večiti zaborav kao da nikada nije ni postojao. Izbrisaće se iz misli svih osoba koje su ga ikada srele i njegova duša preći će kod Lovca. 

Ona to nije mogla da dozvoli.

17.

Razmišljala je o svemu što je čula od Čarobnjaka. Setila se svih njegovih moći koje je imala prilike da oseti. Mogao je da čita misli, da predoseća,  da ulazi u snove i razgovara sa pticama.  Prisetila se i da može da upravlja pčelama (jednom joj je u šali napravio krunu prizvavši roj pčela), da od oblaka pravi oblike i šalje joj poruke. Nije znala kako njegove moći mogu da mu pomognu u borbi sa Lovcem i pitala se da li postoji još nešto što joj nije rekao a što bi moglo u ovom času da mu bude od pomoći. 

Morala je da nađe način da ga spase ili da bar Lovca nekako odvrati od potrage za Čarobnjakom i njom. Do sada još uvek nije videla Lovca i plašila se kako će reagovati i da li će moći sama da se odbrani. Nije imala nikakve moći, osim što je mogla da komunicira sa Čarobnjakom bez reči i mogla da ga dozove mislima. 
Ukoliko bi Lovac krenuo u lov na nju samu, tada bi i njena porodica bila u opasnosti. Morala je da ode od njih kako bi ih zaštitila dok ne smisli kako da se spasu. 

Rešila je da sve ispriča Najdražem. Znao je za njenu posebnu povezanost sa Čarobnjakom ali se ipak plašila da neće razumeti. Ipak, prihvatio je celu priču veoma ozbiljno, verovatno je njen prestrašen pogled mnogo više govorio. Dogovorili su se da se ona skloni od njega i njihovog malog Anđela kako bi bili sigurni. 

Nije smela da rizikuje da im se nešto dogodi, oni su joj bili najvažniji na celom svetu.  

18.

Posvetila se traganju za rešenjem kako da se spasu od Lovca. 

Čarobnjak je živeo sam i pomislila je da će ukoliko bude bila pored njega lakše naći način kako da se spasu. Preselila se kod Čarobnjaka i danima je već gledala kako polako nestaje. 

U njegovom mračnom stanu je osećala kao da se guši. Svetlo mu je smetalo ali joj se činilo da mu i tamni ćoškovi njegovog stana isisavaju energiju. Svaki san mu je donosio sve veću bol i plašila se da ima sve manje vremena da mu pomogne. 

Jedne večeri sa mnogo starih sećanja, prislonila je svoje usne na njegove. Osetila je kako mu oči dobijaju sjaj i nastavila je da ga ljubi kao da sutra za njih ne postoji. Možda nije ni postojalo, možda je ova noć poslednja koju imaju zajedno, možda bi trebalo u večnost da ponesu sa sobom bar poslednje lepo sećanje. 

Polako mu se snaga vraćala i zajedno su se prepustili plamenoj strasti. Bio joj je u glavi, osećao svaku njenu želju, bilo je to najlepše vođenje ljubavi koje je ikada doživela.

Jutro su dočekali budni i srećni. 

Odjednom je osetila da se previše umirio i disanje mu je jedva čula. Pomislila je da je zaspao, kad je videla da gleda u nju očima koje se ne miču. Uplašila se da mu je duša napustila telo ali je čula veoma blage i slabe otkucaje srca.  Bio je živ a mrtav, bio je budan ali je spavao. 

Ona mu više nije mogla pomoći.

 

19.

Doktori su rekli da je u stanju budne kome i da ne znaju koliko to može da potraje. Ne znaju šta je izazvalo to stanje, ali da je jako slab i da svakog trenutka može da nestane. Telo mu je bilo iscrpljeno kao posle višenedeljne borbe i kao da je um sam odlučio da sve zaustavi kako bi se telo oporavilo.

Ona je shvatila, ma koliko sve ovo strašno izgledalo, da je možda to najbolje u ovom trenutku po njega. Nije spavao, bio je budan, Lovac nije mogao da mu dođe u san. 

Znala je da je sada ona na redu da je Lovac poseti.

20.

Polako se pripremala da utone u san. Istovremeno se i bojala susreta sa Lovcem a i gorela je od nestrpljenja da ga što pre upozna. 

Nije mnogo značila Lovcu sada kad je Čarobnjak van snova i nadala se da će bar uspeti da mu se suprotstavi. 

Zaspala je i kako što je očekivala, Lovac se pojavio. Izgledao je onako kako ga nije zamišljala. U svojoj glavi je uvek stvarala neko čudovište sa mačem ali Lovac tome nije ni bio nalik. Bio je jedan mršavi zelenooki mladić visokog čela, neko pored koga bi na ulici prošla ne primetivši ga. Ono što je bilo neobično na njemu je bilo lice bez obrva. 

Prilazio joj je nadmoćno a ona je polako ustuknula primetivši da joj se smeška ustima bez zuba. Stao je ispred nje a ona je samo nemoćno opustila ruke i pretrnula od straha. Tresla se od užasa i očekivala da je udari, da odjednom zamahne sabljom, da je ubode nožem, sve je očekivala samo ne ono što je učinio. 

Stavio je svoju ruku sa prstima bez nokata na njen stomak i odmakao se od nje. To je bila magija protiv koje on nije mogao da se bori. 

Okrenuo se i polako nestao u oblaku. 

Najdraža je nosila Čarobnjakovo dete.  

21. 

Svaki dan je provodila uz Čarobnjaka. Pričala mu o susretu sa Lovcem, kako je otišao a ona i dalje ne ume sebi da objasni kako je sve preživela. Kako nije od straha umrla kada je dotakao. Šaputala mu je da ona sada u sebi nosi jedan njegov trun koji nečujno u njoj raste. 
 
Nije se budio a ona nije znala ni da li će se probuditi i da li će se Lovac vratiti.

Još uvek se nije vratila Najdražem i mučila ju je i sama pomisao kako će da reaguje kada bude čuo da ga je prevarila. Više nije bilo bitno to što je spasla Čarobnjaka i sebe od opakog Lovca, sada je bila samo jedna obična žena koja je izneverila čistu ljubav svog Najdražeg. 

 22.  

Jednog dana je zatekla kraj Čarobnjakove postelje nešto starijeg čoveka od njih. Bio je mnogo mlad da bi mu bio otac a opet je znala da nema ni braće. Čovek je ličio na njenog Čarobnjaka, imao je isti pogled i nekako je znala da je i on Čarobnjak. 

Došao je da ga poseti a i da njoj iskaže poštovanje i zahvalnost. Ono što joj je ispričao je potpuno ostavilo bez reči. 

Ona je nesvesno zauvek oterala Lovca i time spasila sve Čarobnjake. Očekivala je neku borbu na život i smrt, pod udarima gromova i sevanjem munja, ali ništa od toga. Previše je gledala filmove slične tematike i nije mogla da shvati da je neznajući, sama uspela da se reši Lovca. 

Čovek joj je ispričao da jedini način da se Lovac pobedi, je bio plod ljubavi Čarobnjaka i njihovih Najdražih, ali do sada nijednom Čarobnjaku to nije pošlo za rukom. To je bila ljubav jača od svih magija i Lovac protiv toga nije imao nikakvo oružje. 

O da je samo znala za tu tajnu ranije, pa mnogo pre bi se prepustila Čarobnjaku, ne bi dozvolila ovoliku njegovu patnju. 

Čovek joj je rekao i to da predanje kaže da ukoliko beba bude muško, preuzeće sve moći svog oca i biće i on Čarobnjak. 

Ni u jednoj knjizi nije zabeleženo šta će biti u slučaju da se rodi devojčica a Najdraža je nekako znala da taj mali trunak pod njenim pupkom nije dečak.

23.


 Prolazili su dani. Čarobnjakovo stanje je ostalo nepromenjeno. 

Najdraža se vratila svojoj porodici. 

Imala je duge razgovore sa Najdražim. Ispričala mu je celu priču bez prećutkivanja, očekivala je osudu, prekor i napuštanje. Bila je kao i mnoge pre nje, najobičnija preljubnica. 
Imala je sreću što ne živi u nekom drugom vremenu ili na neko drugom mestu, bila bi spaljena, kamenovana, ubijena. 

To je ipak bio njen Najdraži. Znao je on za njenu ljubav prema Čarobnjaku i da bi sve učinila da ga spase. Od početka je znao da je deli sa njim i nije mu baš  uvek prijalo. Nekad mu se činilo da je više Čarobnjakova a ne njegova. 

A sada je nosila njegovo dete. Imao je samo dve opcije, da je prihvati i sa njom i to tuđe dete koje je nosila u sebi i da je pusti da ode Čarobnjaku i odvoji je od njenog Anđela. Znao je da ona nikada ne bi mogla da napusti svog Anđela, a takođe je znao i da ne bi mogao svaki dan da gleda taj stomak koji je polako rastao i gaji dete nastalo iz prevare njihove velike ljubavi. Nije mogao da prihvati tu činjenicu da će ga svaki dan podsećati nešto na neveru njegove Najdraže. 

Dozvolio joj je da ostane sa njima u kući, ali više neće sa njom deliti postelju. Najdraža se sa tim složila.


24.

Nedelje su prolazile. 

Čarobnjak se nije oporavljao, a njihov zajednički trun je sve više rastao. 

Posećivala je u snovima i već je znala kako će da izgleda ta njena mala devojčica. 

Najdraži je i dalje ostao isti prema njoj. Nije joj mogao oprostiti prevaru i bojala se da nikad ni neće. 

Proklinjala je sebe što je ona baš Najdraža, što je osuđena da voli i Najdražeg i Čarobnjaka. Ali da je mogla da vrati vreme, isto bi uradila.

Najdraži i ona su živeli jedno pored drugog, zajedno brinući o svom Anđelu i trudeći se da mu ne zafali roditeljske ljubavi. 

Ona je polako gubila boju iz očiju ali je i dalje redovno posećivala Čarobnjaka i plašila se da će zauvek ostati ovakav.


25.


Došao je dan da mala Princeza dođe na svet i to je učinila tako lako, bez bola i suza. Znala je da je već dovoljno suza zbog nje proliveno i nije želela da doda još koju tom beskrajnom jezeru.

Imala je Čarobnjakove oči i odmah se nasmejala istim njegovim širokim osmehom.

Najdraža je odnela Čarobnjaku jer je došlo vreme da upozna svog tatu. Po ulasku u sobu njegovo srce je jače zakucalo. Instiktivno je stavila devojčicu na njegove grudi i on je ka njima okrenuo glavu. Njegov staklast pogled je odjednom dobio sjaj i blago im se nasmešio. Sve je znao, sve kroz šta je ona prošla. Sve je čuo u dugim danima bez snova. Znao je koliko pati zbog Najdražeg i ništa nije moglo da pokrije tu tugu. Čak ni njen novi osmeh zbog rođenja male Princeze.

Kada su one otišle, utonuo je prvi put u san posle devet meseci. Na zajedničkom ostrvu sna sakupio je sve preostale Čarobnjake i ispričao im celu priču o Najdražoj. Sledećeg dana osmorica muškaraca sličnog osmeha i istog pogleda ušla su u kancelariju Najdražeg. Zadržali su se toliko da minuti izgledaju kao sati i kada su izašli, ostavili su Najdražeg sa najtežim mislima.

Otrčao je kući kod Najdraže i prvi put je pogledao posle dugih meseci. Bore su ulovile u mrežu njene lepe oči a one su potpuno izgubile dubinu. Znao je koliko ga voli i koliko pati zbog svega što se dogodilo. Zagrlio je sa oproštajem i bila mu je zahvalna na ogromnoj sreći koja je preplavila njeno srce. Uzeo je malu Princezu u naručje, odjednom kao da mu je ušla u misli i obasula ga neizmernom ljubavlju. Prihvatio je i zavoleo kako samo otac može da voli kćer. U njegovom srcu mesto je zauzeo još jedan mali anđeo.

26.

Čarobnjak se oporavio i odlučio da zauvek napusti Beli grad u kojem je živeo. 

Došao je da se oprosti sa Najdražom. Obećao joj je da će je povremeno posetiti u snovima samo da vidi kako je. 

Pružio je ruku Najdražem i zamolio ga da pazi na njegovu Princezu. 

Uzeo je svoju devojčicu u naručje i primetio koliko je već njen pogled dobio na jačini. Dogovorili su se da se svake noći sastaju u snovima i on više nije poželeo lepši i bolji san.

Otišao je, ovaj put zanavek i Najdraža je shvatila da je ovo zaista oproštaj od Čarobnjaka. 

Mala Princeza je rasla i svakim danom je iznenađivala svoje roditelje i brata svojim sposobnostima. Imala je već dovoljno snage da dozove ptičice kad bi se uželela pesme a zabavljala se pravljenjem oblika od oblaka. 

Tek se očekivalo da pokaže svoje moći i magiju ali to je već deo neke druge priče.